Energetika

Energetika kao jedna od strateških grana privrede, predstavlja jedan od stubova sveukupnog, održivog razvoja Crne Gore. Sektor energetike Crne Gore razvija se u skladu sa EU politikama i otvoren je za privatna, domaća i inostrana ulaganja. Visok stepen usklađenosti regulatorno-pravnog okvira sa EU acqies potvrđuje se kroz zaključke Energetske Zajednice, kao i članstvom Regulatorne agencije za energetiku u ACER. Važan signal investitorima je i početak rada Berze električne energije, odnosno prve aukcije tržišta dan unaprijed.

Uz to, realizacija značajnih investicija u prenosni i distirbutivni sistem, te puštanje u rad podmorskog elektro-energetskog kabla između Crne Gore i Italije, predstavljaju podsticaj za nove investicije posebno u sektor proizvodnje električne energije. Tim prije što je Energy mix strukturiran na sljedeći način: učešće naftnih derivata cca 46%, električne energije cca 30%, a ostatak je biomasa – uz napomenu da u Crnoj Gori nema proizodnje naftnih derivata, što ukazuje na potrebu povećanja učešća električne energije u ovoj strukturi.

Najveći dio instalisane snage sektora električne energije čine obnovljivi izvori, što je predstavljeno u tabeli:

Struktura sektora električne energije, sa aspekta učesnika na tržištu, data je u narednoj tabeli:

Uz prethodno navedeno, struktura učesnika na tržištu, a posebno broj registrovanih trgovaca predstavlja još jedan podsticaj za investicije u nove proizvodne objekte.

Od projekata koji su u toku posebno se ističu:

• Solarna elektrana Briska Gora, kapaciteta 250 MW
  Investitor Konzorcijum: EPCG, Fortum, Sterling and Willson
• Vjetroeletrana Brajići, Instalisana snaga 101 MW
  Investitor Konzorcijum: WPD AG, Vjetroelektrana Budva
• Vjetroelektrana Gvozd, Instalisana snaga 55 MW
  Investitor: Elektroprivreda Crne Gore

Pored ovih projekata, poseban značaj za elektroenergetski sekor ima planirana hidroelektrana Komarnica. U toku je izrada idejnog projekta i Elaborata uticaja na životnu sredinu. U studiji »Regional strategy for sustainable hydropower in the Western Balkan – WBIF«, pripremljnoj uz podršku EU, projekat HE Komarnica je ocijenjen kao »Greenfield project which do not face serious bottlenecks or environmental and social concerns«. Takođe, EK je usvojila Ekonomski i investicioni plan za zemlje Zapadnog Balkana u kome je u okviru Flagship 4 – Renewable energy projekat HE Komarnica ocijenjen kao jedan od četiri projekta koji će biti podržani.

Struktura proizvodnje električne energije u 2023. godini