Analiza kroz finansijske iskaze: ICT potencijal razvoja ekonomije Crne Gore

Privredna komora Crne Gore i klaster ICT Cortex organizovali su 5. jula prezentaciju Analize sektora informacionih i komunikacionih tehnologija kroz finansijske iskaze za 2023. godinu.

Fokus događaja bio je ICT tržištu tokom prethodne godine, s posebnim osvrtom na ključne trendove i pretpostavke pozicioniranja IT industrije kao jedne od ključnih razvojnih grana privrede.

Predsjednica Privredne komore dr Nina Drakić kazala je da ICT sektor ostvaruje sjajne rezultate iz godine u godinu.

– Naš ICT sektor je jedna od najdinamičnijih i najbrže rastućih grana privrede i, prema svim dostupnim pokazateljima, bilježi kontinuirani rast i ostvaruje izvanredne rezultate. Podaci iz finansijskih iskaza potvrđuju ovaj trend i ukazuju na ogroman potencijal koji ICT sektor ima za budući razvoj naše ekonomije – rekla je Drakić.

Komora je posvećena podršci svim inicijativama koje doprinose razvoju ICT i digitalnoj transformaciji Komore, javnih institucija i privrede, svjesna da je to ključ za održivi rast i razvoj.

– Naše kompanije mogu razvijati napredna tehnološka rješenja konkurentna na globalnom tržištu, čime povećavamo izvoz i smanjujemo potrebu za uvozom sličnih rješenja. Time, ne samo da jačamo našu ekonomiju, već i unaprjeđujemo imidž Crne Gore kao tehnološki napredne zemlje. Digitalizacija je nezaobilazni faktor u modernom poslovanju, i mi smo odlučni u namjeri da Crnu Goru vratimo na poziciju predvodnika u ovom procesu u regionu – zaključila je predsjednica.

U Analizi PKCG navodi se da u sektoru tokom 2023. godine poslovalo ukupno 2862 kompanije (rast 25 odsto u odnosu na 2022.), koje zapošljavaju 9.592 radnika (rast 24 odsto), ostvaruju prihod od 705,1 milion eura (rast 18 odsto), odnosno dobit od 87,3 miliona (rast 13 odsto).

– Mnogo je prostora da država stimuliše razvoj ICT sektora. Ovo je jako potentna grana koja može preći u vertikalnu granu privrede – ocijenila je Sekretarka Odbora udruženja Privredne komore Nada Rakočević

Kao jedan od izazova koji se javlja pri analizi statističkih podataka jeste to što dobar dio IT kompanija se nalazi pod pogrešnom šifrom djelatnosti, te nije dio zvanične ICT statistike, istakla je direktorica marketinga ICT klastera Cortex Milena Aković.

– ICT sektor čini 11 odsto BDP i zapošljava 2,75 odsto radne snage. Najbrže je rastući sektor u posljednjih 10 godina, čini 25 odsto ukupnog izvoza i najbrže vraća uloženu investiciju – kazala je Aković.

Kako bi bio kreiran uvid u potencijalne rezultate izvan statistike, mapirane su određene kompanije te sama analiza dopunjena, što bi u konačnom značilo da je ukupan prihod u ICT nadmašio 750 miliona eura u prethodnoj godini.

U okviru događaja održana je panel diskusija na temu „ICT – Kako od horizontalnog do vertikalnog sektora“.

– ICT impresivno napreduje. Dovoljno je reći da učestvuje u izvozu 25 odsto, dok je deceniju ranije ta brojka blia i deset puta manja. Pravi je trenutak da sagledamo šta su nam naredni koraci u njegovom razvoju. – kazala je moderatorka, direktorica Naučno-tehnološkog parka Valentina Radulović.

Izvršni direktor BI Consulting Ratko Nikolić kazao je da se ICT sektor po broju preduzeća i prihodima učetvorostručio u odnosu na 2019. godinu.

– Ako cijeli ICT sektor posmatramo kao cjelinu koju čine IT usluge, telekomunikacije i trgovina IT opremom, u prethodnom periodu je došlo do promjena među pojedinim segmentima. Baš tokom pandemijske 2020. godine sektor IT usluga je preskočio trgovinu IT opremom po prihodima i jedini od ova tri segmenta nije imao pad usljed krize. Iz toga zaključujemo da he riječ je o industriji koja može „peglati“ ekonomske oscilacije u vremenu krize – kazao je Nikolić.

Predsjednik OU ICT Privredne komore Branimir Bukilić kazao je da IT sektor može dodatno rasti ukoliko bi kreirao i izvozio svoje proizvode, umjesto „sirovog znanja“.

– Ideja je da postojeće znanje u našim IT kompanijama, koje dominantno rade na izvozu sirovog znanja za projektante i inovatore iz drugih zemalja, konvertujemo u inovativne projekte, u kreiranje proizvoda. Pokušajmo naći način da ih animiramo kako bi razvijali svoje proizvode i prodavali ih – poručio je Bukilić.

Tokom panela, istaknuta je važnost S3 strategije, te ukazano na potrebnu kreiranja infrastrukture za inovacije i pokretanja novog ciklusa preduzetničkog otkrivanja.