Panel diskusija Top Women Business Montenegro
Nedovoljna institucionalna podrška i otežan pristup finansijskim sredstvima ključni su problemi za pokretanje ženskog biznisa. To je poruka sa panel diskusije “Top women business Montenegro” (TWBM) – projekta koji sprovodi “BI Communication”.
Statistika pokazuje da je manje od četvrtine mikro, malih i srednjih preduzeća u Crnoj Gori u većinskom vlasništvu žena, a procijenjuje sa da je preduzetnica tek 32 odsto.
Inicijatorka TWBM Ljiljana Burzan Nikolić kazala je da je cilj događaja snaženje ženske poslovne zajednice.
„Uslijediće i objavljivanje biznis magazina TWBM, ali i dodjeljivanje priznanja mikro, malim, srednjim i velikim preduzećima u vlasništvu žena ili onima kojima upravljaju žene. Planiramo da svaka crnogorska jesen bude vrijeme kada ćemo sabirati rezulate ženskih preduzeća i objavljivati, ali i sadržajno obogaćivati”, kazala je Burzan Nikolić.
U Crnoj Gori postoji 3.914 preduzeća u vlasništvu žena, dok sa 2.152 kompanije upravljaju žene. Dejan Lučić, urednik Biznis magazina TWBM, kaže da je analiza Bi Consultinga o aktivnosti žena u crnogorskoj poslovnoj zajednici, koja je urađena za potrebe inicijative TWBM, pokazala da u Crnoj Gori ima ukupno 6.066 ženskih preduzeća, što je 21,35 odsto svih preduzeća u Crnoj Gori.
“Ukupni poslovni prihodi ovih preduzeća iznose više od 1,23 milijarde eura što je 13,19 odsto ukupno ostvarenih poslovnih prihoda u crnogorskoj ekonomiji 2021. godine. Ova preduzeća ostvarila su 47,8 miliona eura dobiti što je 81,74 odsto dobiti ostvarene 2021. godine na nivou cijele ekonomije”, kazao je Lučić.
Prema njegovim riječima, trend učešća u dobiti je znatno promijenjen tokom krizne 2020. godine i u post-kriznoj 2021. godini i to na način da su ova preduzeća učestvovala svega 2,8% u neto gubitku u kriznoj 2020. godini, odnosno čak 81,74% u neto dobiti 2021. godine, što može da upućuje na veću otpornost ovih preduzeća u kriznim vremenima. Takođe, rezultati analize pokazali su i da preduzeća u vlasništvu žena i ona kojima upravljaju žene, imaju bolje finansijske parametre od prosječnog crnogorskog preduzeća.
“Problem su patrijahalni obrasci ponašanja kada je u pitanju položaj žena u našem društvu. Ta tradicija je nekada više prepreka nego podrška za pokretanje ženskog biznisa. Takođe ključni problem je nedostupnost finansijskih sredstava za pokretanje ženskog biznisa”, kazala je predsjednica Privredne komore Crne Gore dr Nina Drakić.
Iz Savjeta za konkurentnost apeluju na uklanjanje biznis barijera poručujući da je rodna ravnopravnost neupitna obaveza društva.
„Žene koje vode biznise suočavaju se sa brojnim problemima. Ključni su otežan pristup tržištima, pristup opremi i tehnologijama, kao i kompleksnost birokratskih procedura“, kazala je Marija Šuković, šefica sekretarijata Savjeta za konkurentnost.
Jelena Jovetić, generalna direktorica Direktorata za politiku javnih nabavki u Ministarstvu finansija kaže da kao društvo moramo da promovišemo rad, napominjući da budžetska potrošnja treba da bude rodnosenzitivna.
„Ministarstvo finansija je pored novina koje se odnose na programski budžet, uključilo i rodno budžetiranje. To podrazumijeva da se u kreiranju javnih politika usmjeravaju finansijska sredstva za one segmente koji doprinose da naša budžetska potrošnja bude rodnosenzitivna“, kazala je ona.
Da Crna Gora iz godine u godinu ima povoljniji biznis ambijent smatraju u Asocijaciji poslovnih žena.
„Naša asocijacija okuplja više od 150 članica, ali je evidentno da se žene teže odlučuju da krenu u sopstveni biznis za razliku od muškaraca. Potrebno je i organizovati obuke kako bi žene bile bolje upoznate sa digitalnom transformacijom“, kazala je Mirjana Paunović, predsjednica Skupštine Asocijacije poslovnih žena.
Jedna od glavnih poteškoća ženskog biznisa jeste dostupnost finansijskim sredstvima. Za pokretanje sopstvenog biznisa žene najčešće finansijsku podršku traže od Investicionog razvojnog fonda kroz dugoročne kredite sa fiksnom kamatnom stopom i grejs periodom. Izvršna direktorica IRF-a Irena Radović kaže da su u 2021. godini odobrili četiri miliona eura kredita za žene.
„Procedura za dobijanje kredita kod IRF-a je kompeksnija, ali kamatne stope su višestruko niže nego kod ostalih banaka. Zato je IRF lider kada je u pitanju finansijska inkluzija žena. Mi smo godinama imali kreditne linije za žene koje se nisu koristile. Sada smo dodatno snizili kamatne stope za ženske biznise i one su značajno niže u odnosu na ostale kreditne linije“, kazala je Radović.
Posebnu kreditnu liniju za žene imaju u NLB banci. Riječ je o projektu koji traje već dvije godine, a koji se sprovodi u saradnji sa Evropskom bankom za obnovu i razvoj.
„Analiza nam je pokazala da su žene preduzetnice mnogo urednije u otplati kredita nego muškarci. One su racionalnije i skromnije u zahtjevima, prosječan iznos kredita koji traže je između 15 i 25 hiljada eura. Takođe, analiza nam je pokazala da je veliki problem što žene nemaju imovinu u svom vlasništvu i to je velika prepreka prilikom finansiranja“, kazao je Ivan Bauk vođa odjeljenja poslovanja sa SME klijentima u NLB banci
Podršku ženskom biznisu daje i Alter Modus. Izvršna direktorica te kompanije Ana Kentera kaže da je nužno da se žene ekonomski osnaže i steknu finansijsku nezavisnost.
„Kroz program „Žene u biznisu“ mi smo pomogli tako što smo ih oslobodili kolaterala u iznosu do pet hiljada eura. Mi smo kroz analizu osjetili da je kolateral najveća barijera i to smo eliminisali. Ideja nam je da ovaj projekat, nakon što se završi saradnja sa EBRD-om, nastavimo iz sopstvenih sredstava“, kazala je Kentera.
U Ministarstvu ekonomskog razvoja i turizma prepoznaju značaj rodne ravnopravnosti. Raduje ih podatak da je iz godine u godinu sve više ženskih preduzeća u Crnoj Gori.
„Mi smo u 2021. godini kroz program za unapređenje konkurentnosti privrede podržali 84 preduzeća u vlasništvu žena u ukupnom iznosu od oko 400 hiljada eura. Ove godine smo kroz ovaj program uveli sprecifične mjere za podršku ženskim biznisima tako što smo ga podržali intezivnije“, kazala je Olivera Vukajlović, generalna direktorica Direktorata za unapređenje konkurentnosti u Ministarstvu ekonomskog razvoja i turizma.
Sa panela je poslata poruka da, uprkos rastu kamatnih stopa na međunarodnom nivou, skorije neće doći do rasta kamata za kredite namijenje ženskom biznisu u Crnoj Gori. Statistika pokazuje da se žene u biznisu najčešće bave trgovinom i uslužnim djelatnostima. Najviše ih ima u Podgorici, a najmanje u Gusinju.
