Mogućnosti za finansiranje zelenih ideja

Privredna komora Crne Gore je 13. juna organizovala skup na temu ,,Mogućnosti za finansiranje zelenih ideja”.

Cilj je bio da se pruže informacije svim zainteresovanim MMSP o tome gdje mogu naći pomoć i podršku kada je u pitanju finasranje njihovih zelenih projekata.

Naime, pokazalo se da MMSP nemaju dovoljno informacija o sredstvima koja se nude kao podrška realizaciji zelene transformacije poslovanja, bilo da je riječ o grantovima, kreditnoj podršci ili drugim podsticajima. Takođe, ovo je još jedna od aktivnosti kojima se doprinosi usmjeravanju MMSP ka promjenama poslovnih modela ka cirkularnom i zelenom načinu poslovanja. Na taj način se snaži konkurentnost kompanija, dugoročno se smanjuju troškovi poslovanja i jača korporativno upravljanje.

Tanja Radusinović, direktorica Sektora za projekte u PKCG kazala je da se Privredna komora, kao odgovorna poslovna asocijacija, već duži niz godina posvećeno bavi pitanjima zelene i cirkularne ekonomije. Ona je posebno istakla Mapu puta ka cirkularnoj ekonomiji, koju je PKCG uradila u saradnji sa UNDP-jem, i predstavlja prvi dokument te vrste koji identifikuje prioritetne sektore za razvoj cirkularne ekonomije i implementaciju cirkularnih praksi u Crnoj Gori.

– Na putu ka zelenoj  tranziciji, nezaobilaznu ulogu imaće pitanje finansija i pristup istim, te je stoga od izuzetne važnosti da banke budu uključene i podrže zelenu i cirkularnu tranziciju – kazala je Radusinović.

Prema njenim riječima, i pitanja poslovanja po standardu ESG, koji obuhvata zaštitu životne sredine, društvenu odgovornost i korporativno upravljanje, obilježiće naredni period, za što je važna tijesna saradnja poslovnog i finansijskog sektora.

– Namjera nam je da identifikujemo sve mogućnosti zelenog finansiranja i ukažemo na određene ideje i projekte koji će usmjeriti poslovni sektor na zelenu transformaciju – istakla je Radusinović.

Bratislav Pejaković, Generalni sekretar Udruženja banaka Crne Gore kazao je u svom uvodnom obraćanju da se banke trude da prate trendove i usvajaju sve što je pozitivno, te da na mikro nivou implementiraju na pravi način.

– Pored harmonizacije propisa sa EU, ključno je posvetiti se zelenoj tranziciji i principu ESG-a, a uloga banaka i privatnog sektora u tom procesu je od izuzetne važnosti – kazao je on.

Prema njegovim riječima, moramo se na vrijeme okrenuti održivom razvoju i principima korporativne društvene odgovornosti, jer Crna Gora, iako mala, može značajno doprinijeti boljitku kada je u pitanju zelena tranzciija.

Tokom skupa, koji je moderirala Milena Rmuš, sekretarka KO za energetsku efikasnost i zaštitu životne sredine PKCG, predstavnici komercijalnih banaka predstavili su ponude za finansiranje zelenih projekata.

Dušan Žunić, ERSTE banka kazao je da su primarno fokusirani na finasiranje projekata obnovljivih izvora energije, sa akcentom na solarne i vjetro elektrane koje imaju ogroman potencijal. On je tokom svoje prezentacije pojasnio korake pri apliciranju za finansiranje. Istakao je da je sve što se tiče zelenog izuzetno atraktivno, te predstavlja dobar način da se privuku investitori.

Veliša Vujošević, CKB banka istakao je da su se, pored projektnog finansiranja, u saradnji sa EBRD-jem, posvetili direktnoj podršci privredi u oblasti obnovljivih izviora energije. Kako je naveo, cilj je podržavanje ulaganja u zelene tehnologije unutar GEFF (Green Economy Financing Facility) projekta za zapadni Balkan, te obezbjeđivanje sredstava za finansiranje energetski efikasnih tehnologija u domaćinstvima na teritoriji Crne Gore.

Denisa Šehović, NLB banka, je u svijetlu koncepta održivosti, predstavila projekat Okvir pomoći, koji je realizovan u prethodnoj godini, a fokusirao se na podršku zelenim idejama. Cilj je bio da se pronađu jedinstvene i inovativne ideje koje na najbolji način rješavaju izazove održivosti u regionu.

Lazar Nenezić, Ministarstvo ekonomskog razvoja i turizma predstavio je Program podrške privredi za 2023. godinu, koji ima za cilj podsticanje razvoja postojećih procesa, proizvoda i usluga, u cilju jačanja konkurentnosti i izvoznog potencijala MMSP kroz unapređenje produktivnosti i profitabilnosti, uz otvaranje novih radnih mjesta, kao i stimulisanje osnivanja novih privrednih subjekata. Posebno je istakao programsku liniju za podsticaj cirkularne ekonomije, kroz koju će biti podržani projekti koji se fokusiraju na minimizaciju uticaja otpada na životnu sredinu i povećanje efikasnosti korišćenja resursa, u cilju stvaranja doprinosa održivom razvoju, kroz podsticaje za investiranje i afirmaciju ekonomskih mogućnosti koje nastaju iz otpada.

Mira Lopičić Zloković, Fond za inovacije govorila je o aktuelnim programskim linijama koje Fond trenutno sprovodi, istakavši da ukupan budžet iznosi dva miliona eura. Kako je navela, od 700 000 eura budžeta koji je bio dostupan privrednicima u prošloj godini, trećina je iskorištena za projekte koji su u sebi imali zelenu kompnentu finansiranja. Prema njenim riječima, Fond će i dalje predano raditi na implementaciji mjera i programa inovacione politike namijenjene mikro, malom i srednjem preduzetništvu, kao i transferu tehnologija sa naučno-istraživačkih institucija.

Spasoje Vujošević, Investiciono razvojni fond predstavio je kreditnu podršku za 2023. godinu, posebno se osvrnuvši na doprinos koji je ova institucija dala kroz realizaciju projekata Solari. On je takođe kazao da će ugovor, koji je IRF potpisao sa Francuskom razvojnom agencijom, značajno proširiti ponudu krediitnih linija namijenjenih direktno za zeleno finansiranje, te doprinijeti kreiranju adekvatnih proizvoda za crnogorsku privredu.

U fokusu izlaganja Aleksandre Keković, UNDP bio je energetski paket podrške EU, vrijedan 13 miliona eura, čija se realizacija uskoro očekuje. Prema njenim riječima, u pitanju su bespovratna sredstva, a planirano je da se 3,5 miliona eura opredijeli za turističku privredu, milion i po za investicije u proizvodne industrije, te osam miliona eura za domaćinstva. Ona je kazala da je UNDP prepoznat od strane Vlade kao tehnička podrška za realizaciju ovog paketa, koji predstavlja važan korak ka boljoj energetskoj održivosti zemlje.

Nemanja Peković, Eko fond osvrnuo se na finansiranje pripreme, sprovođenja i razvoja programa, projekata i sličnih aktivnosti na državnom i lokalnom nivou, u cilju očuvanja, održivog korišćenja, zaštite i unapređivanja životne sredine, energetske efikasnosti i korišćenja obnovljivih izvora energije. On je kazao da Eko fond aktivno radi na sprovođenju ciljeva i načela zaštite životne sredine, radi postizanja integralnog i cjelovitog očuvanja iste, očuvanja biološke, geološke i predione raznovrsnosti i racionalnog korišćenja prirodnih dobara i energije kao osnovnih uslova održivog razvoja. Predstavio je realizovane projekte u prethodnom periodu, koji se, između ostalog, odnose na dodjelu bespovratnih podsticajnih sredstava za sufinasiranje realizacije projekata korištenja obnovljivih izvora energije i kupovinu električnih i hibridnih vozila.

Na kraju, ocijenjeno je da je u sprovođenju procesa zelene tranzicije od izuzetne važnosti saradnja institucija i privatnog sektora, te dijeljenje znanja, iskustava i resursa, kako bi se stvorila održiva budućnost, koja obezbjeđuje ravnotežu između ekonomskog razvoja i zaštite životne sredine.