Strateško planiranje digitalizacije visokog obrazovanja u post COVID-19 eri

Digitalizacija i digitalna transformacija velika su šansa ne samo za oporavak nakon kovid krize već i za rast crnogorske privrede. Preduslov da se ta šansa iskoristi su obrazovano stanovništvo i razvijena informaciono komunikaciona infrastruktura.

Ovo je ocijenjeno na skupu „Strateško planiranje digitalizacije visokog obrazovanja u Crnoj Gori u post COVID-19 eri”, koji su 9. februara organizovali Privredna komora i Nacionalna Erasmus+ kancelarija.

U okviru događaja‚ u čijem radu su učestvovali predstavnici Komore, univerziteta, koordinatori i članovi timova koji realizuju projekte, organizovana je panel diskusija “Erasmus+ za digitalnu budućnost Crne Gore”, te klaster sastanak za Erasmus+ projekte u oblasti digitalizacije na temu omogućavanja sinergije s ciljem dostizanja većeg uticaja.

Prema riječima direktora Sektora za obrazovanje i kvalitet Privredne komore prof. dr Mladena Perazića cilj skupa je predstavljanje aktivnosti u okviru Erasmus+, a koje se odnose na programe za digitalnu budućnost. On je istakao da modernizacija povećava potrebu za vještinama koje su povezane sa novim tehnologijama, te podsjetio da je Crna Gora usvojila važne strategije koje se odnose na pametnu specijalizaciju, digitalnu transformaciju, kao i digitalizaciju obrazovnog sistema.

Takođe je naglasio važnost razvijenog pravnog okvira za ePoslovanje kao i eUprave, te obrazovnog sistema prilagođenog potrebama digitalne ere.

– Neophodno je sinergijski i sistemski, kroz razne podsticajne modele i alate povećati stopu digitalne transformacije industrije, prvenstveno kroz obrazovni sistem kreirati digitalnu preduzetničku kulturu, privući, razviti i zadržati visoko obrazovane radnike i razviti digitalno podržan tržišni ambijent – rekao je Perazić.

Dodaje da su jake veze između poslovnog sektora i visokog obrazovanja od vitalnog značaja. Privredna komora Crne Gore ima značajnu ulogu u razvoju i reformi visokog obrazovanja, između ostalog učešćem u radu Savjeta za visoko obrazovanje, međunarodnim projektima Erasmus programa i drugom, naveo je on.

Vanja Drljević, direktorica Nacionalne Erasmus+ kancelarije, istakla je važnost partnerstva sa Komorom u razvoju obrazovanja i drugim oblastima. Naglašava da Erasmus+ program već dugi niz godina pomaže univerzitetima da se izbore sa lokalnim i globalnim izazovima korišćenjem EU fonodova.

– Ključno u novom sedmogodišnjem ciklusu Programa Erasmus+ je naglasak na prioritete među kojima su digitalna transformacija i zelena ekonomija. Budžet Programa je 26,2 milijarde eura za period od sedam godina, a za Zapadni Balkan je opredijeljeno 324 miliona – objasnila je ona.

Prema njenim riječima, Evropska komisija navodi da je više nego ikad potreban doprinos univerziteta za savladavanje globalnih izazova, posebno u vezi sa klimatskim promjenama. Pandemija je ukazala na veliki značaj digitalnog obrazovanja jer smo pomoću njega prevazišli izazove koje je izazvala. U EU bi trebalo da bude zaposleno 20 miliona stručnjaka za IT i da bude više žena.

Učesnica na panelu “Erasmus+ za digitalnu budućnost Crne Gore” Tanja Radusinović, direktorica Sektora za projekte Privredne komore Crne Gore je istakla važnost uloge ove asocijacije u Erasmus projektima i doprinos snaženju veza akademske zajednice sa privredom.

– Svi moramo biti mnogo brži i efikasniji u prilagođavanju promjenama u našem društvu. Za sve transformativne procese je potrebno vrijeme, prije svega za promjenu legislative koja mora pratiti ove procese – kazala je Radusinović.

Prema njenim riječima, moramo imati u vidu da je struktura crnogorske ekonomije takva da većina firmi ima 1-5 zaposlenih, što dodatno čini zahtjevnijom njenu digitalnu transformaciju.

– Baš zato nam projekti iz Erasmus + i drugih programa značajno pomažu da ubrzamo ove procese i pomognemo privredi kretanje kroz ovaj nužni proces – istakla je ona.

Radusinović je kazala da je Privredna komora pokrenula platformu koja omogućava kompanijama da provjere stepen svoje digitalne transformisanosti, ali i pojednicima njihove vještine. Ova asocijacija pokrenula je proces digitalne transformacije ove institucije, Moja e-komora čiji je cilj da većinu usluga digitalizuje, što je od posebne važnosti za digitalnu transformaciju naših članica.

U okviru istog panela, Jelena Terzić je govorila o značaju i ulozi Kancelarije za digitalne inovacije Rektorata Univerziteta Crne Gore koja je nastala upravo kao rezultat Erasmus+ Dignest projekta.

– Kroz digitalizaciju poslovnih procesa ova kancelarija želi da uvede privrednike u Industriju 4.0. Pomaganje privredi da digitalizuje poslovne procese je nužno kako bi uhvatila korak sa digitalnom transformacijom – kazala je ona. Pilot projekat koji je Kancelarija realizovala je aplikacija o širenju invanzivnih vrsta koju su studenti prodali Ministarstvu ekologije.

U nastavku je predstavila projekat digitalne uprave Univerziteta te kazala da su pomoću digitalizacije nastavnih procesa odgovorili svim izazovima tokom pandemije kovida.

Doc. dr. Sandra Tinaj, generalna menadžerka Univerziteta Donja Gorica rekla je da su od osnivanja 2007. godine započeli proces digitalizacije, i predstavila inofrmacioni sistem koji su razvili kao podršku studentima i nastavnom kadru.

– Digitalizacija nije proces koji ima kraj, već je kontinuiran i tokom njega se javljaju novi zahtjevi i potrebe – rekla je Tinaj.

Ona je apostrofirala da je UDG prethodne godine potpisao sporazum o strateškom partnerstvu sa Arizona State univerzitetom koji je inovator u digitalizaciji nastave, što predstavlja novu etapu ovog procesa tokom kog je podrška Erasmus+ programa izuzetno značajna.

Prof. dr Maja Delibašić, dekanica Fakulteta za Informacione tehnologije Univerziteta Mediteran, istakla je da su od samog nastanka radili na uvođenju digitalnih servisa za studente, upis ocena, razvijanju baza podataka, a da je te procese je ubrzao kovid.

– Mislim da su svi univerziteti uspjeli da na adekvatan način odgovore izazovima organizacije nastave u pandemijskim okolnostima. Krize poput ove uvijek su uticale na tehnološki napredak. Danas su na klik dostupne informacije o svemu i izazov je kako održati korak i organizovati proces njihovog pružanja u sistemu visokog obrazovanja. Nova tendencija je razvijanje micro-learning sadržaja koji pružaju ljudima djeliće informacija o oblasti interesovanja, sa kvizovima koji zatim provjeravaju stepen njene usvojenosti – rekla je Delibašić.

Pojasnila je da barijeru digitalizaciji nastavnog procesa predstavlja legislativa koja još onemogućava online realizaciju ispita. Istakla je važnost realizacije Erasmus+ projekata koji ovom univerzitetu pružaju podršku u razvoju infrastrukture.

Tokom skupa prezentovane su i aktivnosti univerziteta Adriatic Bar na digitalizaciji nastavnih procesa i servisa za studente i kadar.

U dijelu skupa pod nazivom “Omogućavanje sinergije s ciljem dostizanja većeg uticaja” u kojem su učestvovali prof. dr Ramo Šendelj i prof. dr Ivana Ognjanović, projektni koordinatori DIGN€ST projekta, prof. dr Sreten Simović i prof. dr Nataša Gospić, lokalni koordinatori SMARTEL projekta dr Borko Bajić, lokalni koordinator ProBLeMS projekta, prof. dr Marija Abramović, članica lokalnog tima BIOSINT projekta, dr Srna Sudar, lokalni koordinator COWEB projekta, prof. dr Svetlana Perović i prof. dr Nataša Kraljević, lokalni koordinatori DIGITCRESHE projekta te prof. dr Edin Jašarović i prof. dr Nataša Kraljević, lokalni koordinatori ELEGANTS projekta razmotrene su teme digitalizacija u okviru Erasmus+ programa, iskustvo tekućih projekata i šta donose novoodobreni projekti u agendi digitalizacije visokog obrazovanja u Crnoj Gori.