Uticaj rusko-ukrajinske krize na crnogorsku ekonomiju

Presudno je da postoje jake institucije, koje će obezbijediti jednake uslove na tržištu, kao i planove i strategije koji će obezbijediti predvidivost poslovnog ambijenta.

Rusko-ukrajinskom krizom crnogorska ekonomija je pogođena višestruko, ali se male ekonomije najbrže oparavljaju, a za to su neophodni jednaki uslovi na tržištu i strateško planiranje što će obezbijediti predvidivost poslovnog ambijenta.

To je saopšteno na panel diskusiji „Uticaj rusko-ukrajinske krize na crnogorsku ekonomiju“, koja je organizovana u okviru projeketa „100 najvećih u Crnoj Gori 2022“.

Osnivač BI Consultinga, provajdera poslovnih informacija i suorganozatora projekta, Ratko Nikolić, rekao je da će rat u Ukrajini imati značajne posljedice na svjetsku ekonomiju, a i na crnogorsku.

“Presudno je da postoje jake institucije, koje će obezbijediti jednake uslove na tržištu, kao i planove i strategije koji će obezbijediti predvidivost poslovnog ambijenta. Mislim da je to ono što poslovni ljudi najviše traže. Ključan je strateški pristup u razvoju institucija i u razvoju dalje ekonomije”, smatra Nikolić.

Izvršna direktorica Investiciono-razvojnog fonda Crne Gore (IRFCG), Irena Radović, istakla je da će ratna zbivanja na evropskom kontinentu dovesti do još većeg porasta cijena hrane, moguće i energenata.

“Moramo uvažiti činjenicu da je Crna Gora mala, otvorena, eurizovana ekonomija, bez mogućnosti korišćenja instrumenata monetarne politike i sa vrlo limitiranim prostorom za fiskalne intervencije, uvažavajući stanje javnih finansija. Visok nivo javnog duga i projektovani budžetski deficit u okviru kojeg bi svaka vlada morala da se drži, ne dozvoljava puno prostora za manevar. Tako da, kada se pogleda globalno stanje, Crna Gora je pogođena višestruko uz limitiran potencijal prilagođavanja na eksterne šokove”, rekla je Radović.

Navela je da je u prošloj godini Rusija predstavljala 20 odsto stranih direktnih investicija u Crnoj Gori, a to, kako smatra, nije lako nadomjestiti. Ujedno, i stepen neizvjesnosti dodatno obeshrabruje globalne investitore da preuzimaju rizik u ekonomijama u razvoju, pa su efekti rusko-ukrajinskog rata u tom segmentu višeznačni.

“Ohrabruju najnoviji inputi Evropske centralne banke koja, usljed neizvjesnosti, planira da i dalje postupno i relaksirano pristupa promjenama u monetarnoj politici, tako da, za sad, nema porasta referentnih kamatnih stopa”, rekla je Radović. Ona očekuje se da će Evropska centralna banka, možda i prije isteka trećeg kvartala krenuti sa značajnim povećanjem kamatnih stopa, tako da će se to definitivno preliti na crnogorsko tržište. „IRF je kao institucija koja djeluje kontraciklično, a ujedno zavisi u cjelosti od međunarodnih izvora finansiranja odlučna da nastavi sa snažnom podrškom crnogorskoj privredi u koordinaciji sa Vladom i međunarodnim partnerima“, kazala je Radović.

Naglasila je značaj finansiranja infrastrukturnih projekata i snažnijih angažmana institucionalnih aktera na povlačenje dostupnih bespovratnih evropskih sredstava za unapređenje infrastukture, te projekata tranzicije kao zelenoj i digitalnoj ekonomiji. Posebno je, zaključila je Radović, naglasila potrebu političke odgovornosti u snaženju institucija, unapređenju poslovnog ambijenta i vladavine prava.

Potpredsjednik Privredne komore Crne Gore (PKCG), Pavle Radovanović, rekao je da se još uvijek ne može znati kakav će uticaj na crnogorsku i globalnu ekonomiju imati agresija Rusije na Ukrajinu.

“Kada je riječ o Crnoj Gori direktni uticaji se mogu vezati za, vjerovatno, smanjenje stranih direktnih investicija iz Rusije i Ukrajine, manji broj turista i noćenja iz Rusije i Ukrajine. Imamo vidan pad turista iz Rusije u posljednje tri godine sa 15 odsto na sedam, ali i rast broja turista iz Ukrajine, koji je sa dva odsto došao na blizu devet odsto”, naveo je Radovanović.

Kazao je da visoko uvozno zavisna ekonomija kao što je crnogorska mora pretrpjeti velike udare, ali je istakao da se najbrže oporavljaju male ekonomije.

Radovanović smatra da se dobra uporedna praksa iz Evropske unije dominantno koristi selektivno, a najčešće to nije dobro.

“Reforma državne uprave se prenosi, ostaje slovo na papiru i samo se odlaže”, kazao je Radovanović.

Suvlasnik Montenegro Stars Hotel Group, Žarko Radulović, rekao je da je evidentno da postoji kriza, a svaka kriza je i šansa “ i ta kriza može da vas povede u minus, ali može i u plus”.

“Ni Rusija ni Ukrajina neće uticati na sezonu. Rusija je već bila u opadanju. Ona je u ekonomskoj krizi zadnjih četiri-pet godina. Hoteli su turiste iz Ukrajine i Rusije zamijenili za one iz Zapadne Evrope. Mi ćemo imati dobru sezonu, vjerovatno bolju nego 2019. godine. Sezona je počela u martu i završiće se duboko u jesen, u novembru”, rekao je Radulović.

Splendid, kako je naveo, ove godine za sezonu jun, jul, avgust, septembar ima bukinga 15 odsto više nego prošle godine, a tačno koliko je imao 2019. godine.

Radulović smatra da je veoma bitno da bezbjednosna situacija u Crnoj Gori bude dobra i ne smije se dozvoliti da negativne vijesti pođu iz države, jer to itekako može da ugrozi sezonu.

On je dodao da u Crnoj Gori i dalje ne postoji plan, nema ministarstva, i u zadnjih godinu i po apsolutno nije postojao niko u turizmu i “to je zastiđe”.

Predsjednik Odbora direktora Zetagradnje, Blagota Radović, kazao je da je projektom Evropa sad počela besomučna kupovina stanova u Crnoj Gori.

“Ja sam ovo nazvao stampedo, trka, žurba, ali mislim da za tim nema potrebe. Mislim, ipak, da će se tržište stabilizovati, mora se stabilizovati, jer više nemamo prostora za podizanje krajnjih cijena, zbog toga što ćemo izgubiti kupce. Ovo za mene nije redovno poslovanje. Naša oblast je potpuno zakonski neregulisana i investicijama može da se bave i oni koji nemaju nikakve uslove da se bave građevinarstvom. Ti ljudi nemaju iskustva, nemaju znanja i ogroman broj stambenih jedinica će ostati nezavršen, kupci će biti prevareni. Najviše se bojim da ćemo izgubiti povjerenje kupaca”, objasnio je Radović.

Naveo je da je u zadnjih pola godine, uzimajući u obzir materijale neophodne za izgradnju objekta, prosječna cijena materijala povećana 40 odsto, “a mi smo u tom periodu naše cijene podigli samo za 10 odsto što znači da će to značajno uticati na našu profitabilnost”.

Radović smatra da projekat Evropa sad može biti održiv ukoliko bude postojala naplata poreskih obaveza od svih učesnika u privrednom životu.